Душа

Душа

Ја видим кад на те, топла и бијела,

Кроз твој пенџер мала мјесечина пада...

И шум сваки чујем твога одијела,

На душеке меке када клонеш млада...

Као сјенка твоја сваке те минуте

Моја душа прати и уза те дршће...

И љубице своје, чежњама осуте,

Просипа на твоју стазу и раскршће...

У баштама твојим оно роса није -

То су сузе среће што их она лије,

При сјају звијезда у тиху покоју...

У кандилу твоме када жижак цепти,

Знај, то душа моја прислужена трепти,

И просипа на те златну свјетлост своју...

1911.