Лето

Лето

Жито је здрело;

Препелице се чује глас.

Пастирко Јело,

Ходи

Погоди:

Колико зрна има ови клас?

Шта велиш? Двадесет и пет?

Је ли?

А не буде ли,

Шта ћеш ми дати?

"Мараму ћу ти

Откати -

Најљепши бираћу лан!

Ал' ћути -

Да не зна свет!"...

Добро! Пружи длан,

А ја ћу на длан твој

Метати зрна а ти број!

Почни дакле!

"Један -

Два -

Т-р-и"...

Шта је?

Глас ти застаје!

Ти си у ватри?!

Твоје се очи цакле!

Као трепетљика,

На додир моје руке, ти дршћеш, ето,

Сва!

А образи ти горе, кô маков цвет!...

Знам ја то, знам...

И ја горим сам:

Лето! -

Жито је здрело,

Јело!...

1914.