Ручак

Ручак

У издртом сукну, под мурвом крај пута,

Прекрстио ноге на рапавој плочи,

И ту ломи комад хљеба отврднута

И главицу лука уза њ слатко смочи

Под бременом тврдим, све до пола дана,

Провео је стари повијене шије,

Још му са широка лица намрежгана

И с руњава коша зној цури и лије.

Покрај њега чесма оронула пљушти,

И прах воде, сјајан као седеф сушти,

С дугама се распе и на сунцу умре.

И ћутећи срећу и благослов неба,

Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба,

Слуша како над њим с грана гучу кумре.

1918.