Ново поколење (Петру Прерадовићу)

Ново поколење   

Песнику Народног Јединства   

(Петру Прерадовићу)

На врелу братства опрасмо очију вид,

И више ми нисмо слепи...

Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,

И сад смо к'о богови лепи!

Гле душе, што их вековни точио црв,

У један сплеле се венац -

Једна је лоза и једна краљевска крв

Срб, Хрват и Словенац.

Са наших њива један се хори пој

Уз наша рала и брâне -:

Три стара храста раздиру маглени слој

И сунцем огрћу гране...

У покајању прошле су ране и вред

Што смо их борбама дугим,

Када се кобно смејао сатана блед, -

Задали једни другим...

С темељем вере саградили смо храм,

Подигли стубове трајне;

У кандилима зажегли свештени плам

Васкрсне мисли сјајне...

У свето кубе молитве диже се глас

Из грла милиона:

Боже братимства, Ти вечно води нас

И штити од фараона!...

Тамо, где маше ловора златни сплет,

Сад наши бродови броде

Сврх бела једра, олујни ширећи лет,

Кликће ор'о слободе.

На врелу братства опрасмо очију вид,

И више ми нисмо слепи...

Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,

И сад смо к'о богови лепи!

1918.