Последњи лет
О друже мој, ти песмо моја, дај,
Полети нека затрепти цела снага!
Хајде још једном да сунца врели сјај
Пијемо до дна крчага.
Не мисли да је ништавна сенка свет,
И да је живот само прашине шака -
Ми ћемо ведри и насмејани мрет
Кô златна вечерња трака.
Хајде! Тамо је светли краљевски дом -
У цвећу блиста пун пехар до пехара!
Пој! Бери цвеће!... И тако Оцу свом
Пођимо с венцем бехара...
1918.
Нема коментара:
Постави коментар