петак, 17. јануар 2020.

Пролетња ноћ




Пролетња ноћ

Све неко куцка ти'о
На окно срца мог,
Кô цитира дрхти глас мио
Пун злата зориног.

Славуј! Шта тражиш друже?
Месеца седефни сјај?
Пролећа звезде и руже?
Сребрни поток и гај?

О, бежи, бежи, мој знанче,
Јер овде зиме је кут -
Све моје цветне наранче
Вихор је покидô љут.

Све је ту пусто, и све је
Вртове покрио лед -
Сврх шедрвана снег веје,
И дршће јоргован блед.

1921.












          

Нема коментара:

Постави коментар