После окова

После окова

Пренимо се снова, и снова на дело -

Овде јоште има пелена и драче,

Јоште многих беда тече мутно врело,

И безбројно робље на згаришту плаче.

Лешинари груби с Дунава и Рајне

Раздрли су недра отаџбине целе -

Са грла јој тргли све ђердане сјајне,

С јатацима да их кô хајдуци деле.

Нага земља чека труде наших руку -

Мати децу зове на рала и бране,

У прудове злата да поља обуку,

И окрешу гњиле и кржљаве гране.

Зове их да руке сви око ње свију,

И онима штоно под казаном неба

Студенога дршћу, и копне, и гњију,

Приступе са лучем и донесу хљеба.

Зове их да буду неимари храма

Где лепоте служе и нафору деле;

Где се душе дижу из рђе и тама,

И облаче на се рухо зоре беле...

Пренимо се снова, и снова на дело -

Овде јоште има пелена и драче,

Јоште многих беда тече мутно врело,

И безбројно робље на згаришту плаче.

1920.