Песма у славу Александрова преласка преко Дрине

Песма у славу Александрова преласка преко Дрине

Огњишта родна! Палите зубље и луче,

    Нека све греје васкрсних ватара плам!

Одору Царску нек' цела Босна обуче

    И буде радости храм!

Ви певци стари, суглесте звонке струне -

    Песама ваших сван'о је светли год!

Крај бистрих врела, где шуме храстова круне,

    Скупљајте весели род!

Хиљаду цура с хиљаду зорних момака

    Нек' игра оро, и нек' се кола сплет

Пољем таласа, к'о венци румених мака

    Уз белих љиљана цвет!

Васкрсни ведра, ти крчмарицо Јање,

    И точи купе! Силни је Марко жив!

Гле, златну утву, кроз густо јелово грање,

    Хвата му соко сив!

Уз копље шарац ногом копа, и рже,

    У крви лежи Муса к'о срушен брест,

А стара Неродимка тече све брже

    И носи радосну вест.

Прск'о је балчак грубог Џелата с Рајне,

    И сурвао се хабзбуршких барбара трон!

Србија сину! И евфо с Авале сјајне

    Са жезлом долети Он!

Он, Ор'о бели, што, с огњем дугина венца,

    Из катакомба, где веје самртни снег,

Изведе Срба, Хрвата и Словенца

    На сјајни сунчани брег.

С врхова својих Он Цара носи нам трубе,

    Све зоре беле, барјаке, песме и клик.

У вис дижите децу, ви мајке и љубе,

    Нек светли виде Му лик!

С доксата свијех и кутњих прагова нека

    Оспе Га цвеће и наших душа сјај!

Нек' звона звоне и громка топовска јека

    Пролама сваки крај!

Он данас нама сва блага пружа, и кључе

    Капија славе, плодове труда свог!

Огњишта родна, палите зубље и луче,

    Јер њега шаље нам Бог!

Ура, Ти вечни, у зоре плашту сјајном!

    Владај и сретно на крми Братства стој!

Сав народ, с песмом, с ватром и вером трајном,

    Следиће корак Твој!

Сарајево 10. јуна 1919.