Ковач

Ковач

Ја сам ковач Сима,

Мене знаде свак:

Као бела зима,

Перчин ми је цео

Од старости бео;

Ал' још чио, лак,

И са жаром младим,

Ја кујем и радим -

Тика-тика-так.

Нисам лен к'о слута,

Још пре зоре чак,

Из челика љута,

Сред избице моје

Варнице се роје,

Све рујне к'о мак;

Уз благослов неба

Течем кору хлеба -

Тика-тика-так.

Лик мој чађа крије,

Ал' нек' знаде свак,

Стид ме стога није,

Јер та чађа цела

Знак је часних дела;

Па ведар и лак,

Са чекићем својим

Уз наковањ стојим -

Тика-тика-так.

1919.