Ноћ у Трпњу

Ноћ у Трпњу

Трпањ ћути. Пред њим лежи вода плава.

У даљини с лађе латерна се жари.

У обручју спила, кô саме утвари

Што из мора стреме, мали затон спава.

Синоћ отпловише рибари далеко,

Само по затону видим једну барку,

С чељадима, плови. Неко вози, неко

Стао, остве држи и вреба, док жарку

Распламтјелу зубљу диже цура једна

И њоме свијетли. С мора непрегледна

Тихо вјетар дође, и прамење меко

Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне

Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко,

Кô тепсија златна, за пучину тоне.

1918.