Мис Ирбијева
Ступила си нама... Усред ноћи тавне
Мученика земљу, која нема зоре,
Привила си души, гдје планете горе,
О велика жено Британије славне!
Преко наших поља, гдје купине стоје,
Неуморно, као сијач богом дани,
Сијала си испод магла непрестани'
Све звијезде срца и љубави своје.
И свуда гдје паде твоје зрње чисто -
Плод обилан, златан сузом је заблистô,
На славу и хвалу теби, наша мати!...
И вијекова многих када конац буде,
Овдје на олтару ове српске груде,
Пред твојијем ликом кандило ће сјати.
1911.
Нема коментара:
Постави коментар