Један ловоров лист
О двадесетпетогодишњици "Босанске Виле"
Ловоре стари, сави своје гране,
Од круна твојих да вијенац вијем
Оној што сестра бјеше нама свијем
У дуге ноћи и туробне дане.
Уз гласе вила око њена чела
Сплети се данас, и на овој груди
Свједоком наше захвалности буди
Оној што сплет је златне слоге плела.
Љета је прошло двадес'т и пет више
Народу српском како сузе брише
И биље носи од села до села.
О пјесмо наша, њој на славу лети!
С душама нашим ти се данас сплети,
Ловоре стари, око њена чела!
1911.
Нема коментара:
Постави коментар