Мору

Мору           

Ала си дивно, ој сиње море!

     Пучини често шаљем ти глед:

У теби тајне пјесме се хоре,

     А срцу моме свака мед.

Још када мила по теби зора

     Развије тихи вјетрића пир,

И спусти на те са чарних гора

     Свјеж, мио, бујан тај цвјетни мир,

Ти много сличиш срдашцу моме:

     Сад мирно спаваш, а сад си лав!

Не трпиш буре које те ломе,

     На њих се винеш разјарен сав.

Многа те лађа теретом тишти,

     А ти је трпиш, јер трпит знаш,

Ал' кад ти срце срџбом пропишти,

     Једним је махом понору даш.

Пробудиш твоје громовне вале,

     А свијет се чуди сили ти тој,

Велике лађе и с њима мале

     У страви дршћу гледећ ти бој.

Па здраво да си, ој сиње море!

     Радо ти гледам пучине лик

У теби тајне пјесме се хоре,

     Само им младост дочује клик.

У Дубровнику, 12. августа 1888.