Притаји сузе...
Посвећено другу П(ери) М(исити)
Притаји сузе! Нека душа плаче,
Ал' твоје око нека свијетло бива;
Зар људи знају шта те сузе значе
И ону љубав што с' у њима скрива?
Онамо хајде - у светињу мира,
Гдје чисти поток кроз долину стиже,
Гдје њежно свијеће лаки лахор дира
И свет му мирис на криоца диже.
Ту нека сузе падају на цвијеће
Што мирно цвјета у сањивој доли,
Нико их тамо разумјети неће -
Сузе су роса коју цвијетак воли.
Ту плачи, плачи и извидај груди.
Ал' кад се нађеш међ' људ'ма, у кругу,
Поносна чела, свијетла ока буди,
Као да никад ниси знао тугу.
17. новембра, 1892.
Нема коментара:
Постави коментар