Браћи

Браћи

        Миље, што тренут

        Живота краси,

        Младости љупке

        Златни су часи.

        А младост шта је

        Нег' цвјетак убав,

        С киме се грли

        Срећа и љубав.

Па дигни пехар, нек с' хоре гласи,

Нек рујно вино жеђу нам гаси!

        Кô сребрен талас

        Потока чиста

        Нек сија лице

        И око блиста!

        Нек огња пламен

        Диже нам груди,

        А струја миља

        Крвцу нам буди!

Кô орô што се с облаком грли,

На крилу среће нек дух нам хрли!

        У позну јесен

        Нашијех дана

        Живот ће бити

        Кô гола грана;

        Прснуће путир

        Небеске сласти,

        Клонулој души

        Усхит ће пасти...

Па док је младост, нек с' хоре гласи,

Нек љубав света дане нам краси!

У Мостару, 1892.