Вјечита младост
Никад моје срце остарити неће,
У њему ће бујат' и пјесма и цв'јеће,
У слађаном жару, што га срећа буди,
Згр'јеваће се душа, и крвца и груди.
Ув'јек ће ми остат' цвјетна поља драга,
У њима ме дизат' и младост и снага,
Са тицама малим, што по шуми л'јећу,
Пјевати ћу и ја прољећу и цв'јећу.
А ако ми пјесма не би лака била,
Драга ће јој моја уздигнути крила,
Њене очи благе, два сунашца с неба,
Пружаће ми миље, које пјесма треба.
Мостар 1. јул 1895.
Нема коментара:
Постави коментар