Моме анђелу
К'о љупки цв'јетак њежни, чедну, бајну и милу
Из јата звјездица сјајних снио те анђ'о свет,
И твоме оку дао божанство, моћ и силу,
Што с двери душе моје пјесмици шири лет.
У дивљој борби св'јета, твоја ме љубав диже
И врелом снаге бујне таласа моју груд;
Откако тебе познах небу сам, Богу ближе,
Молим се и узносим његов праведни суд.
Моја се вјера буди, срећа ми снове злати
Кад гледам св'јетлу зору чаробног лица твог;
И у сну и на јави моја те душа прати
И теби в'јенце плете моје љубави Бог!...
1895.
Нема коментара:
Постави коментар