У дубину душе моје...

У дубину душе моје...

  

У дубину душе моје

Твој премили поглед паде,

Као пољуб сунца врела

На њедарца руже младе.

Ох, то свети зрачак бјеше,

У ком рајско миље лежи:

Сваки душе осјећај ми

Разви се у цв'јетак свјежи.

И сада је душа моја

Перивој, гдје цв'јеће мири -

Сваки цв'јетак тебе сања,

Теби своја њедра шири!

1895.