Љуби!...
Љуби, ал' љубав треба
Да светим жаром сјаје,
К'о јасно сунце с неба
Чиста и св'јетла да је!
Кад ступаш њеној стази,
Истина нек' те прати -
С љубављу анђ'о слази,
Што ће ти среће дати!
Љуби! Живот се креће,
И све ће наћи крај,
Ал' твоја љубав неће,
Небо јој шири рај!
2. новембра 1895.
Нема коментара:
Постави коментар