Свијетла је мисô моја...

Свијетла је мисô моја...

Свијетла је мисô моја кô небо свијетло што је

            Када га сунце краси,

Кô зора свијетлог маја, кад дижу химне своје

            Слађани шумски гласи.

Чаробна као санак што га у своме рају

            Њежни анђелак снива,

Кô топла љубав што се у тајном загрљају

            Млађаног срца скрива.

Чедна кô голуб бијели; кô љубичица плава

            Препуна слатког мира;

Дична кô лавор-вијенац што га пјеснику дава

            Богиња звучних лира.

Чиста кô благе сузе што их у вече тајно

            Планински цвијетак лије,

Јер ти си мисао моја, ти моје небо сјајно,

            Са ког ме сунце грије!

1894.