Мирна ноћ

Мирна ноћ

Попијева славуј међ' лишћем, у гају,

    И слатким гласом мирни зрачак пуни;

Росица пада и бисерјем дробним

    Свилена њедра цвјетићима круни.

Са густог грања, што се њежно свило,

    Пролијеће вјетрић и долином блуди,

И тражи цвијеће и, пун слатког миља,

    Испија мирис са свјежих му груди.

И ти си цвијетак, пун чистоте благе,

    И пунан раја и анђелске дражи,

А моја душа вјетрић је што блуди

    И само тебе, мило цвијеће, тражи.

Беч, 3. јуна 1894.