Немилосном богаташу

Немилосном богаташу          

Ал' си сретан, богаташу,

    Имаш сребра, злата;

Уживања разна

    Од Бога ти дата.

Без муке и брига

    Сједиш у твом стану,

А од леда мрзне

    Срце сиротану.

Као гуја цвили,

    Па те тужан моли,

Да му дадеш хљеба,

    Да глади утоли.

А ти канда не знаш,

    Не чујеш му гласа,

Не разум'јеш муку,

    Стрепње и ужаса.

На меканој свили,

    Покрај топле пећи,

У спокојству лежиш,

    У највећој срећи.

Ал' сјети се, сјети

    И тог сиротана,

Помози му сада

    Сред чемерних дана.

Уд'јели му јадном,

    Не гони га с прага,

Ох, тако ти Бога!

    Ох, тако ти Блага!

Имај срце, с којим

    Осјећај се спаја;

Не заборав' на то

    У свили, сред сјаја.

Врши дужност своју,

    Буди срцем човјек,

Сиротана тјешит'

    Слава ти је дов'јек.

Уд'јели му јадном,

    Не гони га с прага,

Ох, тако ти Бога!

    Ох, тако ти блага!

1889.