Моме милом другу
Душану Н. Бабићу
Ал' смо сретни! Нашег жића дане
Само радост и весеље прати;
Али и то, и то треба знати:
Да све мине, све прође, пропане.
И тако ће скоро дан да сване,
Растанка нам закуцаће сати, -
Између нас нијемо ће стати
Горе, брда и равне пољане.
Али срца растат' нам се нећ'е,
Топлим ће се жаром загрљати; -
Као мајско мирисаво цв'јеће.
Непрекидна љубав ће им цвати; -
Па и рака, кад нас скрије веће,
Љубави нам мирисаће цв'јеће.
У Дубровнику, 19. јануара 1890.
Нема коментара:
Постави коментар