Мајчин говор

Мајчин говор

Слушао сам слатки жубор

И струјање горских вала,

Љупку пјесму, што је јутром

Небу шаље тица мала.

Слушао сам благи шапат

Што се с росом љуби цв'јеће,

Свету химни, што је анђ'о

У тишини зв'језда креће.

Слушао сам звук зефира,

У бокору ружа млад',

И у сјенци густа грања

Мили цвркут славујчади.

Ал' твој говор, мила мати,

Слађи је од сваког гласа,

Слађи него звук зефира

И брујање са таласа.

Твој је говор мили поздрав,

Који тако срце диже,

Са њиме ми рајска пјесма

У млађану душу стиже!

Твој је говор света химна,

Коју небо славом прати;

Ја сам срећан, ја се дичим,

Што се Србин могу звати!

У Мостару, 21 јануара 1892.