Анђео љубави
Шта звони тако мило тихом поноћи тајном,
Као да рајско чедо с усана
пјесму креће?
Или славујак мали сањиво њиха
цв'јеће
С пјесмом уздисајном?
С таласа бисерне р'јеке, на лахоровом крилу,
Шаљу л' сирене бајне поздраве
чарној ноћи?
Ил' звуком фруле сјетне
пастирче у самоћи
Драгану зове милу?
Буде ли звјездице сјајне у плаветном свемиру
Вјечности неумрлој заносне
химне своје?
Славећи чедност твоју, то
анђ'о љубави поје,
И свету грли лиру.
1892.
Нема коментара:
Постави коментар