*** (Побијеђен моћном руком Амоновога сина)

***

Побијеђен моћном руком Амоновога сина,

     Несретни побјеже Дарије у далек Бактрије крај;

Снуждене војске пале, не слави душа њина

                    Побједе златни сјај.

А храбри Маћедонац, окруњен вијенцем среће,

     У кругу одушевљења побједе слави дан;

Од пјесам' многобројних бурни се одјек креће,

                    Хори се његов стан.

У часу гозбе, весеља, тишина наста нијема,

     Висок и снажан странац пред Силног пада трон:

"Свети Амонов сине, Дарија више нема,

                    Сад мртав лежи он.

Ударом једним само, ударом мача мога

     Противник силе твоје самртни нађе ад;

Пред твојим скутом мравак, сине небеског бога,

                    Заслуге чека сад".

Силнику око сијевну, на челу ноћ се створи:

     "Заслуге питаш, је ли? О издајниче клет,

Умри за дјело тако!" И чуј, сатрап се смрћу мори

                    На крсту разапет.

Пред двери светог храма, браћо, из чистих груди

     Молимо вјечне силе - нек чују оне нас,

Нек пропаст сваком шаљу што крвцу брата жуди

                    За гнусну, подлу час'.

У Мостару, 12. јануара 1891.