Ја те љубим...

Ја те љубим...           

Ја те љубим, сунце свето!

    Круно неба вјечне моћи, -

Ти нам зраком гониш таму

    И мркле нам глухе ноћи.

Ја те љубим, зоро бајна,

    Навјеснице б'јелог данка!

Ти ме ув'јек твојим чаром

    Сред слађаног бацаш санка.

Ја те љубим, орле сури,

    Ти се вијеш у висини!

Презирући слабе црве,

    Што гамижу у праūини.

Ја те љубим, чарна горо, -

    Жељо моја превелика,

Ти си ув'јек заштитница

    Била српских мученика.

Ја те љубим, мило славље,

    У мирисном твоме лугу,

Ти са слатком пјесмом твојом

    Блажиш многом срца тугу.

Ја те љубим, шарно цв'јеће,

    Препуно си миља, баја,

Ја те љубим! Ко т' не љуби,

    Нема срца, осјећаја.

Ја те љубим, оштра сабљо,

    Тебе моја пјесма хвали,

С тобом су нам прадједови

    Свето име одржали.

Ал' од свега понајвише

    Тебе љубим, роде мили!

За те живим! Теби дајем

    Пјесме мојих нада чили'.

У Мостару, 21. јануара 1889.