*** (Сусретох је покрај бистра врела)

***

  

Сусретох је покрај бистра врела,

У горама под високом јелом;

Коса јој се по њедру расплела

Кô зрак сунца по мраморју бијелом.

Њено лице не милује срећа;

Сјетно око, оборено крило,

Кô да тужи, као да се сјећа:

Што је било, што је давно било.

Њене руке вијенце не плету,

Скрстила их на невине груди,

Кô да шапће молитвицу свету

Што је туга са уздахом буди...

"Вило моја, вило рода мога,

Што си стала и у болу свела?

Зар већ нема цвијетка ниједнога

За вијенце што си некад плела?"

Вила прену па подиже крило,

Суза блисну на очи јој плаве:

"Има цвијећа, вијенаца би било,

Али гдје су за вијенце главе?"

23. октобра 1896.

          

Плијен (верзија I)

Плијен (верзија I)

Ноћ сјеверна. Коњик стиже,

Јури преко степе пусте.

Мјесец гори... Прах се диже

Кô прамење магле густе.

Но гле! Јунак самац није,

За њим сједи цура нека;

Врана јој се коса вије

Кô просута свила мека.

Знаш гдје лака срна пасе,

Вода пада с хриди голе,

Како бршљан обвија се

Око брезе и тополе?

Тако она, вита, ломка,

Обви руке обадвије

Око паса смјела момка

Што му чело самур крије.

Не питај их куда језде,

То не смије нико знати,

До ли поноћ и звијезде

И пун мјесец што их прати!

Не стој на пут!... Мрко слути

Онај што кô вихор гони...

Руком држи кинџал љути,

Крвав као мјесец они.

1896.

          

Остајте овдје

Остајте овдје

  

Остајте овдје!...Сунце туђег неба,

Неће вас гријат кô што ово грије;

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша земља вам је ова;

Баците поглед по кршу и пољу,

Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они бјеху диви,

Узори свијетли, што је бранит знаше,

У овој земљи останите и ви,

И за њу дајте врело крви ваше.

Кô пуста грана, кад јесења крила

Тргну јој лисје и покосе ледом,

Без вас би мајка домовина била;

А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,

Врат'те се њојзи у наручју света;

Живите зато да можете мријети

На њеном пољу гдје вас слава срета!

Овдје вас свако познаје и воли,

А тамо нико познати вас неће;

Бољи су своји и кршеви голи

Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братску руку стеже -

У туђем свијету за вас пелен цвјета;

За ове крше све вас, све вас веже:

Име и језик, братство, и крв света,

Остајте овдје!... Сунце туђег неба

Неће вас гријат кô што ово грије -

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није...

1896.

   

          

Чела

Чела

  

Гле како је ситна, мала,

Тек је чујеш кад полети,

Мала чела, ал' је зато

Величанствен рад јој свети.

Хајд', завири скромну кућу

Гдје челица вр'једна живи,

Хајд' погледај, па се чуди

И великом дјелу диви!

У кошнице радне челе

Нико благо метн'о није.

Сама чела својим трудом,

Слатким медом напуни је!

Никад није чела марна

"Дај ми!" као просјак рекла,

Рано ранећ', касно каснећ'

Сама себи благо стекла.

Па хајд', браћо, к'о челица

Да смо ув'јек духа чилог,

Да збирамо слатке плоде

У кошницу рода милог.

1895.

   

          

Рај

Рај 

На небеском светом вису

Бесконачни живи сјај,

Ал' све дражи тамо нису

Јер је у твом срцу рај.

Ох, рашири двери свете

Тога раја, гдје Бог сја!

Да у њему, л'јепи цв'јете,

Вјерни анђ'о будем ја!...

1895.

          

Вјеруј

Вјеруј...

Вјеруј у срце моје, света је искра она,

Што га у пламен диже,

Као молитва блага звуком јутарњег звона,

Те с тобом небу стиже.

Вјеруј у поглед овај, коме су миле и свете

Твог' лица слатке дражи,

И души мојој, што те, чисти, небески цв'јете,

Са миловањем тражи.

Вјеруј у стисак руке, с њиме се жеље дају,

Које ти срце спрема,

Вјеруј, као што и ја вјерујем, да у рају

Таког анђела нема!

1895.