Плијен (верзија I)

Плијен (верзија I)

Ноћ сјеверна. Коњик стиже,

Јури преко степе пусте.

Мјесец гори... Прах се диже

Кô прамење магле густе.

Но гле! Јунак самац није,

За њим сједи цура нека;

Врана јој се коса вије

Кô просута свила мека.

Знаш гдје лака срна пасе,

Вода пада с хриди голе,

Како бршљан обвија се

Око брезе и тополе?

Тако она, вита, ломка,

Обви руке обадвије

Око паса смјела момка

Што му чело самур крије.

Не питај их куда језде,

То не смије нико знати,

До ли поноћ и звијезде

И пун мјесец што их прати!

Не стој на пут!... Мрко слути

Онај што кô вихор гони...

Руком држи кинџал љути,

Крвав као мјесец они.

1896.