*** (Зар те више никад загрлити нећу)

***

  

Зар те више никад загрлити нећу?

Зар ћу вјечно 'вако остати да лијем

У самоћи сузе, и да чемер пијем?

Зар те више нигда загрлити нећу?

Гле, сув један листак дршће на дрвећу,

Остављен, па тужно уздише све јаче:

Тако моје срце рашчупано плаче

Што те никад више загрлити нећу.

Прољеће ће доћи и опет ће лака

Завијорит шева небу под облака

Пјевајући јасно весеље и срећу.

Све ће нову радост осјетити тада,

Само моје срце умираће с јада,

Јер те више нигда загрлити нећу...

1905.