Ја и мој пријатељ
Све ме срце моме пријатељу вуче!
Он је бачвар. Овдје станујемо оба.
Још од ране зоре па до глухо доба
Он теше и бије и маљима туче
Ми смо једно исто - људи са занатом,
И с нама се само чедне мисли друже:
Ја стихове гладим, а он дуге струже,
Па велика дјела стварамо алатом.
Међу нама сасвим разлика је слаба,
Само то толико: док он своје ствари
Продаје за новце и поштено ћари,
Ја стихове своје вазда дајем џаба...
Мој сусједе мирни, нек благослов Духа
Увијек те прати да си добре воље.
Само, ја те молим, одсад лупај боље,
Јер оглухнух, брате, на обадва уха.
1910.
Нема коментара:
Постави коментар