петак, 10. јануар 2020.

У раним часовима



У раним часовима

Прими ме горо, у тиху самоћу.
Овдје, под кровом тополе ти свјеже,
Уморну срцу ја напитка хоћу.

Прси ми давно бол студени реже...
Одбјегла тицо мојих златних дана -
Радости, дођи!... Од зорине мреже

Сави гнијездо у јесени грана
Озебле душе и запјевај пјесме
Младости пуне плавих јоргована.

Снеси ми сунца и пробуди чесме
Сокова младих, као стабло срча
Снажан да будем. О, запјевај пјесме

Миле и топле кô јутро што стрча
Стрменом горе; видај, ослободи
Скрхане прси од море и грча!

Ромињај росо!... Спери с душе, ходи,
Прашину с градских зидова што паде...
Лептире, амо, моје срце води, 
У љиљанима да утопи јаде...

1910.









          



Нема коментара:

Постави коментар