Слобода

* 

Слобода       

Петру Кочићу 

Она ће доћи! Из смрти, из гроба,

Из мука наших васкрснуће небу,

Да збрише сузе остављеног роба,

Што рањен живи о крвавом хљебу...

Она ће доћи! Ја видим: кроз таму

Пробија свјетлост божанскога лика,

Тирани гнусни даве се у сраму -

Док ланци прште силних мученика.

Она ће доћи, свијетла и чиста

К'о суза мајке, као љубав Христа,

Да сужње води из тамничких врата.

Ах, моја душа већ је ћути близу -

Ја видим њену божанствену ризу

И чујем ропац крвавих Пилата...

1907.