Зора

Зора

Разгорила се зора на висини,

Широки пламен по гребену засја.

Устај и пођи! Тамо, у даљини,

Гдје пољем тече шум дрвља и класја,

У тамном лишћу гдје слатки плод руди,

Гдје свака биљка збори гласом тајним,

Тамо далеко од вреве и људи

Утјехе има болима бескрајним.

Отвори срце небу благодатном,

Потоку, роси и лептиру златном

На ружу када уморан малакше;

Праштај и моли за себе и оне

Што љутом мржњом киње те и гоне,

И дуго плачи, и биће ти лакше.

1906.