О земљо моја

О земљо моја

  

О земљо моја, што те тако боли?

Зашто ме вјечно трзају и море

Јауци дуги из твоје дубине?

"То моје срце премире и гине

У тврдом мразу, без сунца и зоре."

Зар твоме срцу не допире огањ

Нашијех срца? Зар душе синова

Не грију тебе пламенима својим?

"Ја давно, давно остављена стојим

Сама, у руци судбе и в'јекова."

Па ко ће тешке раздробити санте

На твоме срцу? Ко ли ће из таме

Тргнути тебе с твојим робљем худим?

"Ја мртве из сна уздасима будим,

Јер нема живих да умиру за ме!..."

1905.