*** (О, не склањај мило лице)

***

  

О, не склањај мило лице

С прозора ти високога,

Пусти нек ме озго згријева

Свијетли одсјај лица твога.

Тако сунце са висина

У долини цвијетак грије,

А он стрепи, жуди, жели,

Па слађани живот пије.

О, па чуј ме, сунце сјајно,

Пред којијем жудно стојим:

Гри' ме, гри' ме са висина

Рајским пламом - оком твојим!

1897.