На подвигу
Још ме моја снага оставила није,
Ја у души ћутим жар и полет снова;
Не плаше ме ноћи ни глас кобних сова,
Ни сурови пути што их магла крије.
Ја нијесам у прах заронио чело,
Нити сам под крстом пред руљама пао;
Бог је срцу моме много блага дао:
Уздање у себе и подвиг на дјело.
Још могу да ступам кроз вихоре јада
И да патим с оним што понижен страда
И мелеме чека за ране и боле.
Још могу да презрем оне мирне свеце,
Апостоле лажне, фарисејске жреце,
Што лукаво клече и богу се моле...
1906.
Нема коментара:
Постави коментар