Под крстом

Под крстом

Уз брдо се пењем све више и више,

Нада мном, високо, орлови шестаре;

Доли видим села и колибе старе

И путање мокре од скорашње кише.

Ено, један тежак замахује красном

У зараслу земљу и пањеве крши...

Но, кад посô трудни са напором сврши

И кад њива роди раденику часном,

Он пожњети неће до туге и бола,

Остаће му земља и пуста и гола -

Скакавци ће гладни сву појести жетву...

Али он са сузом неће дићи клетву,

Јер тај што се мора вјечно с крстом пети,

Тај не смије нигда плакати ни клети.

1906.