***
Не миришу данци планинскијем цвијетом.
Гле малена тица како слабим летом
Прелијеће луг,
А сјетна јој пјесма са трепетом тоне
У сумрачни круг,
Па сморена тугом на гранчицу клоне
И са болом гледа на увелке оне...
Ој тичице моја што те гони тама,
У болима твојим ти нијеси сама,
И ја сам ти друг:
Са пјесмицом твојом, што је туга креће
Кроз облачни круг,
Моја душа блуди и са сузом слијеће
На могилу дана што се вратит неће.
1896.
Нема коментара:
Постави коментар