***
Кад ми никад више нећеш руку дати,
Бар уздахом тајним на путима прати
Оног који страда...
И рашири њедра кад се теби сврати
Моја душа млада.
О ти што јој срећу и сан мирни узе,
Ороси је капљом твоје миле сузе.
Кад би само једна твоја суза пала,
Душа би се моја у ведрини сјала,
А кроз благи сјај
Планула би вјером и грлит би стала
Изгубљени рај,
Јер сузица твоја росица је чиста,
Под којом и свела ружица заблиста...
1896.
Нема коментара:
Постави коментар