Мај

Мај             

  

На истоку зора свиће,

Бисер ниже на цвјетиће,

А Српчића јато мило

У чарну је гору стигло.

Стала Српчад оштра ока, -

Ал' их краси загрљај! -

Па из горе, са висока

Поздрављају пјесмом мај:

"Добро дошло, чедо мило,

Наше славе, наше среће!

Љубимо ти златно крило

И по њему росно цвјеће.

Ти си слика што нас чара,

Што нам тугу срца крије;

Из сјајнога твога пехара

И сиротан среће пије.

Ти разагна густу таму,

Сунашце нам жарко врати;

Ти нам пружаш милост саму,

Ведрост дана умиљати.

По долини и по гори,

Растрије нам ћилим баја.

И поточић сад жубори

Умилније, препун сјаја.

На поздрав ти све устаје -

Свуда радост бујна влада,

Само... само... јоште - да је,

Ускрснула српска нада...

Али и ње скоро ето,

Да Србина обрадује,

Јер је Србин воли свето

Он је штује.

Без ње би му живот био,

Сами јади, пуста тама,

У срдашцу не би им'о

Одважности, нити плама.

Па здраво нам чедо мило,

Наше славе, наше среће! -

Љубимо ти златно крило

И по њему росно цв'јеће".

У Мостару, 7. маја 1888.