Поздрав

Поздрав            

Спусти се света зрака, на запад сунце клону...

    Вечерња молитва бруји тихо у светом звону,

Већ мркле ноћи сјенка и с њоме густа магла

            На грешни свијет се сагла.

Ниједне звијезде зрачак да плавим небом сине,

    Кивни се облак мотља, свод неба крије вас;

У тужном миру све шути, тек што из даљине

            Закрешти совин глас.

Ја сам на пустом брду. Ох, како жељно с њега

    Поглед ми лети тамо у свети онај крај

Са кога црни облак и мрска тама бјега;

    Соколи сиви' крили гоне је у неповрат,

            Слободе бране сјај.

Па здраво да сте ми, ој смјели соколи сиви!

    Са овог тужног краја српски вам шаљем глас:

Гоните сложно таму, нек вам слобода живи,

            Нек сунце грије вас!

У Мостару, 16. децембра 1888.