У гају

У гају

Вјетрић пири

Ружа мири,

    По њој трепти росе сјај;

Славуј поје

Пјесме своје

    Љуља мили зел'ни гај.

Ја на траву

Мирисаву,

    Лег'о - слушам његов пој,

Па у груди

Мојим с' буди,

    Дивних жеља читав рој:

Српче свако,

Чило, лако,

    Да имаде срдашце,

Да је чисто,

Као - исто

    Славујево срдашце.

Да се гласи:

Да га краси

    Безазленост, дивни цв'јет!

И да има

Пред очима,

    Бога, што нам створи св'јет.

Да му с' моли,

Да га воли

    Као Српство, језик свој,

Да га слави

Као прави,

    Тај невини славља пој!

Често тако -

Хитро, лако

    У зелени одем гај,

Од милине,

Срце сине -

    Пјева, јер ту види рај!

3. маја 1888.