Тици у затвору

Тици у затвору

Гледам тебе, тицо мала

    И скучене твоје дворе,

Па се питам: како ти је

    Без твог друга и без горе?

У тавноме сјену круга,

    Гдје се бол и туга слама,

Зар ти срце јоште живи

    Милим гласом у пјесмама?

Лахки полет твога крила

    Свезала је жица пуста;

Мјесто горе над главом ти

    Тврдих жица мрежа густа.

Изумрли слатки часи

    Кад се оно сунце роди,

Ти са гране поздрављаш га

    Слатком пјесмом у слободи.

А сад туде, у закутку,

    Међ' зидинам' мрачног двора,

Нити знадеш кад је вече

    Ни кад сунце буди зора.

Иста увијек тавна сјенка

    На жичани двор ти слијеће,

А ти пјесму милу пјеваш

    Кô да ј' срце пуно среће.

Ко ми може пјесму узет

    Што потиче из мог срца,

Са пламена мог огњишта,

    На ком надом врије крвца?!

Ко ми може пјесму узет

    Кад љубави извор текне,

По таласи мог извора

    Моја пјесма да зајекне?!

Ланац! Гвожђе! Ломно тијело

    Малаксаће у том бијесу,

Дух мој чили слободан је,

    Мисли моје слободне су.

Што год живи изумријеће:

    Неко с тугом, неко сладом;

Ја ћу с пјесмом на устима,

    А у срцу врелом надом.

1888.