Прољеће

Прољеће       

Гле красоте, гле љепоте

    Што се сада створи!

Гле како се љупка, мила

    Тица пјесма хори.

Пупољци нам са свих страна

    Своје главе дижу,

А мириси разног цв'јећа

    У груди нам стижу.

Љубичица красна, мила,

    Шири листе своје,

А славујак код ње стао,

    Умиљато поје.

Челица нам лака, хитра,

    Око цв'јећа л'јеће,

Прољеће је мило дошло,

    Мировати неће.

Забруј'о је већ и поток

    Студени и 'ладни,

Весел'те се сада и ви,

    Сиромаси јадни.

Радостан је сада пастир,

    Па уз фрулу свира,

Око њега мило стадо,

    Па травицу бира.

Ратари се са свих страна

    Журе својим ралом,

- Сада има и лептира,

    Благо Ники малом! -

Долетјела хитра ласта,

    Кроз зрак се вијуга,

Поносито стао славуј,

    Гледа је из луга.

Хвала теби, мили Боже,

    На оваком дару!

Још Србину уз прољеће

    Пошљи славу стару!...

1887.