Метеор

Метеор 

У старој башти на прагу од врата,

Пуни звијезда сједили смо сами...

Ноћ бјеше плава, и у полутами

Руменио се плод здрелих граната.

Тихо... Све ћути... Само бршљан свели,

Негдје, уз летве, шуштô је кô свила...

И у час кад си на мом срцу била,

Чудесна свјетлост сва небеса прели -

Бијела ватра по грању се просу,

И кô да небо раздроби планету,

Сав Мостар драгим камењем се осу.

Уза ме топла ти се приби јаче,

И мени бјеше кô да нас у лету

Анђео један златним крилом таче.

1911.