Мраз

Мраз

Врхове брда сјај јутарњи жари,

Сребрна магла диже се са грма;

Високо шуме јабланови стари

И поток тече као чиста срма.

Све се весели. Само неко плаче

Дубоко негдје, у мразу, у гробу,

Уздише, јеца, све јаче и јаче-

Зове ме да му олакшам тегобу.

О срце моје, ти ме немој звати,

Утјехе теби ја не могу дати...

Судба је твоја као судба ноћи

Што вјечно лута да достигне сунце:

Прелази мора, пустаре, врхунце,

Но сунцу нигда, нигда неће доћи.

1905.