Звоно

Звоно

Пољем легла ноћ и тама,

Уврх поља црква сама;

Само анђô сузна лика

Некуд гледа са звоника.

Гледа поља, али ниђе

Плода нема, нит' га виђе.

Уз очева јака рала

Блиједа су дјеца пала.

Сан им љуби хладно чело;

Мртво поље, мртво село.

Анђô гледа, сузе рони,

Па у старо звоно звони.

Хладним мраком звоно бије,

Ал' га нико чуо није.

Мирно, тихо, крви плава

Само ћути, само спава.

Анђô јеца, сузе рони,

Мртвој дјеци звоно звони.

1908.