Живи!

Живи!

Живи, да бришеш оне сузе вајне,

Што око муте потиштеном робу,

Оном, што цвили с невоље бескрајне,

У тавној ноћи, дубокоме гробу...

Живи, да будеш: трепет, гром и страва

Силнику худом, што народе стреса,

Што му се престо, и скиптар, и слава

Подиже грозно врх људских тјелеса.

Живи, да в'јенце покољења плету,

И твоме гробу с вјенцима ходе,

Живи, да умреш на бојишту свету,

За светог Бога правде и слободе...

3. VI 1896.