На молитви

На молитви

По штурој ражи титра црвен мека;

Прашта се сунце и врхове љуби,

И плаво вече слази из далека.

У страни гучу планински голуби,

По које стадо чује се из дола,

И неко викне и одјек се губи.

Мирише папрат и борова смола,

И све се више у сутонском велу

Херцеговачка црне брда гола.

Пламење ватре види се по селу

И повија се са рудина голи'

Кô широк стијег војскама на челу.

И како прва роса пада доли

И гине дана жега и тегоба,

Надомак ватре гологлав пук моли

Около софре, око свога шкроба,

Крст меће на се и свој поглед бони

У небо диже. И спокојно доба

Починку тихом докле тице гони,

Ја чујем, тамо с рудина и лукâ,

Гдје, мјесто звона вечерњијех, звони

Невидљив ланац са сељачких рука...

1910.